1. ODNOS PREMA RESURSIMA – Važan je način na koji se resursi upotrebljavaju. Upotrebljavaju se na način da se uvećavaju, ili na način da se kvalitet postojećih resursa unapređuje.
  2. ODNOS PREMA IMOVINI – Imovina se ne stiče da bi se čuvala, već investirala.
    Odnos prema rezultatima rada je drugačiji u društvima koja vrednuju rezultate u odnosu na društva koja se više usmeravaju na procese i međuljudske odnose koji nastaju u tim procesima.
    “Bio sam zapanjen subotnjim rasprodajama nepotrebnih stvari. Lepo odeveni kulturni domaćini, profesori, izlažu ih pravo ispred svojih kuća i prodaju u bescenje ili ih prosto velikodušno poklanjaju ili daju dobrotvornim prodavnicama “Dobre volje”. Tu se ne radi o dobiti, pa čak ni samo o filantropiji, već je u pitanju poštovanje prema proizvodu pređašnjeg Rada kao Boga: da ne bi propao, već služio i živeo…Neverovatno je da u Rusiji, koja uopšte nije toliko bogata robom, ne postoji takav običaj, i stvari i proizvodi koji bi još mogli poslužiti prosto se bacaju i kvare. Ljudi se ponašaju kao aristokrate, koje je sramota da trguju i prodaju. Ali u osnovi takvog ponašanja je nepoštovanje Rada. U Americi bogati ljudi ne vide ništa ponižavajuće u takvoj proceduri. Naprotiv, prema njihovoj radnoj etici bilo bi nemoralno i sramotno slati u Ništavilo produkt svoga ili Rada svojih očeva ili braće po bivstvu, koji bi još mogao da služi bližnjima.”
  3. PROIZVODNJA DOBARA – Proizvodnaj je nešto što je inovativno.
  4. ETIKA – Etika se tiče stvaranja.
  5. UPRAVLJANJE – Upravlja se mrežama. Struktura društva je „integrisana“. Od neizvesnosti se akteri brane tako što procese u organizaciji standardizuju, formalizuju, i trude se da ishode procesa na taj način učine predvidljivim. Naime, u zemljama čija se kultura odlikuje višim indeksom izbegavanja neizvesnosti dominiraju kratkoročni i srednjoročni planovi, a planiranje je funkcija kojom se najčešće bavi top menadžment. Nasuprot tome, ideja strateškog planiranja je u mnogo većoj meri prisutna u kulturama koje se odlikuju manjom averzijom prema neizvesnosti
  6. RUKOVOĐENJA – Odnosi postaju sve više personalizovani zbog potrebe da se organizuju procesi rada u mrežama. Participativni stil menadžmenta doprinosi kulturi inovacija, kao i spremnosti da se preuzme rizik. Struktura koja podstiče kreativnost je fleksibilna, utemeljena na saradnji, a menadžment je participativan; mehanizmi podrške su nagrade onima koji su kreativni; komunikacija je otvorena, grešiti je dozvoljeno ako to omogućava ”proizvodnju” ideja.