• ODNOS PREMA RESURSIMA – važnije je posedovanje resursa, nego njihova upotreba
• ODNOS PREMA IMOVINI – imovina se stiče da bi se tezaurisala.
• PROIZVODNJA DOBARA – Proizvodnja je nešto statično.
• ETIKA – Etika je kvaziredistributivna
• UPRAVLJANJE – Upravlja se velikim grupama. Struktura društva je „integrisana“, u smislu da se ekonomske transakcije između ljudi koji pripadaju različitim grupama veoma lako odvijaju, a ugovori se sprovode zahvaljujući postojanju specijalizovanih insititucija.
• RUKOVOĐENJA - Odnosi postaju depersonalizovani zbog potrebe da se organizuju procesi rada u velikim fabrikama. Smatra se da su teorije ljudskog kapitala primenljive više u sferi masovnih proizvodnih procesa, te da je njihova primenljivost upitna u uslovima postindustrijskog društva.
Intelektualni kapital se može sagledavati kroz sledeće elemente: ljudski kapital (gde spadaju znanja, veštine, sposobnosti, iskustvo zaposlenih), strukturalni kapital (organizaciona struktura, običaji, patenti i sve ono što nastaje konvertovanjem ljudskog kapitala) i potrošački kapital, odnosno, relacioni kapital (odnosi sa kupcima, ali i dobavljačima).
U industrijskim odnosima, participacija ima najmanje dva značenja. U SAD ( i u određenom obimu i van SAD) o participaciji se razmišlja uglavnom u terminima neformalnih interkacija, pretežno kao menadžerski stil koji se često zove „Teorija Y“ ili „Sistem 4“. Van SAD, pod participacijom se podrazumeva učešće radnika u menadžmentu, obično u formi formalnih mehanizama, koji dozvoljavaju predstavnicima radnika da utiču na odluke koje se donose u organizaciji, ili čak i da ih kontrolišu.