TRADICIONALNA KULTURA VREDNOSNE ORIJENTACIJE PREDINDUSTRIJSKA KULTURA VREDNOSNE ORIJENTACIJE INDUSTRIJSKA KULTURA VREDNOSNE ORIJENTACIJE
Odnos prema resursima Logika ograničenog dobra je daje zemlja kao ključni resurs u tradicionalnim društvima, resurs čija podela dovodi do nestabilnosti u društvu: naime, ako neko dobije više zemlje, koja je ograničena, to znači da su veće šanse da je ja dobijem manje Resursima se ne smatra više zemlja, ali se i dalje prema resursima vlasnici istih ponašaju u duhu predstave ograničenog dobra. Posedovanjem resursa (na primer, posedovanje diplome se doživljava kao posedovanje imovine, zemlje) se legitimišu i akredituju za dobianje socialnih položaja, ali upotreba tih resursa (upotreba diplone značila bi primenu znanja za koje se pretpotavlja da je ima vlasnik diplome nije osnova regrutacijskih obrazaca Važna je upotreba resursa i važno je unapređenje kvaliteta resursa Predstava "neograničenog dobra" Ekonomia znanja - počiva na znanju koji je kljnčni resurs i jedini resurs koji se uvećava tako što se deli
Odnos prema imovini Imovinu treba čuvati i ne izlagati se riziku da se ona izgubi. To sve vodi ka visokom izbegavanju bilo kakvih neizvesnih pdrušaja koje bi donelo eventualno upravljanje imovinom, njeno dalje ulaganje i slično Socijalistička preduzeća su bila vertikalno povezana (sa nomenklaturom) imovinaje bila društvena, a njhova jedina funkcija je bila nabavna i proizvodna uz kategoriju "planiranog gubitka"  Od čuvanja imovine važno je koristiti je za sticanje dobiti
 Proizvodnja dobara Ognaničena je, što za posledicu dominantnost pitanja kako raspoloživa dobra rasporediti, dok se pitanje kako više proizvesti ne postavlja usled predstave "ograničenog dobra" Proizvodnja je nešto statičnno  Proizvodnja je nešto dinamično Proizvodnja dobara je načelno neograničena, te je stoga važno pitanje kako što više proizvesti, nego kako raspoloživa dobra što pravednije deliti
 Etika Distnibutivna (kako deliti) Kvazi redistributivna etika značla je da je socializam trebalo da se utemelji kao društvo "jednakih ishoda" Tako je norma egalitarne raspodele plata ubijala svaku inovativnost i svaki preduzetnički pokušaj Akvizitivna (kako sticati)
 Radna disciplina Čovek zavisi od prirodnih sila, prilagođava im se, te stoga nema potrebe za radnom disciplinom i razvijanjem racionalnosti Period kada se pojavljuju ""polutani" seljaci koj počinju da rade u fabrikama i kada se prvi put susreću sa potrebom da svoje radne ritmove organizuju u skladu sa ritmovima fabričkog sata, a ne ritmovima priode  Radna disciplina i nacionalnost su važni preduslovi efikasnijeg odvijanja proizvodnje
 Inovativnost Radne aktivniosti su u skladu sa ritmovima prirode, imaju svoj prirodni redosled, pa su eksperimenti rizični i inovacije se smatraju nepotrebnima Potcenjvanje ideje i intelektualnog rada antintelektualizam i antiprofesionalizam  Inovacije oslobadąu čoveke od "zavisnosti od prirode" i unapreduju prizvodne mogućnosti
 Upravljanje Autoritarno pateranalističko, a samoupravljanje je bilo nefornalnno i stabilno, jer su se odluke kolektivno diskutovale i usvajale. U modelu samoupravnog ponašanja primenjuje se model "svi za jednog, jedan sve" Nefonnnalno udruživanje izrazito naglašeno u preduzećima u vidu klika Iz potrebe da se i dalje nalaze u primranim grupama Rezultat su veze i protekcije nepotizam. Upravljanje - formalno i nestabilno. Efektivna grupna solidarnost, solidarnost je mehanička. Participativnno Funkcinalna diferenciranost, solidamnnst je organska, svi su zavisni jedni od drugih, interesi se usaglasavaju
 Rukovodenje / liderstvo Starešina zadruge, pastirska kultura, sa dosta vremena kada se zbog prirodnih ritmova nije mogla obrađivati njiva, posvećenih usmenim predanjima i usmenoj seoskoj kulturi  Odnos prema funkciji i položaju kao prema nasleđu, privatnoj njivi, i shodno tome primenjuje se distributivna a ne akvizitivna logika Retorika "dugog sastančenja", opširnost koja je bliska etosu seoske kulture i usmenog predanja koji su nastajali, u vremenima "kada je bio vremena u planndovanje".

SISTEM VREDNOSTI TRADICIONALNIH DRUŠTAVA

1.ODNOS PREMA RESURSIMA
Sistem vrednosti tradicionalne kulture temelji se na pretpostavci o „ograničenom dobru“ koju je u literaturu uveo Foster (1965). Ideja ograničenog dobra temelji se na pretpostavci da je jedino dobro o kome se može razmišljati u agrarnim društvima – zemlja, koja se ne može uvećavati, (u ovim razmišljanjima s obzirom na vreme kada su se formirala sasvim je zanemaren uticaj koji tehnologija i tehnološka poboljšanja mogu imati na kvalitet prinosa), te takva opažanja vode ka formiranju stava da – ukoliko neko ima više tog ograničenog dobra (budući da se ono ne može uvećavati) –za mene ostaje manja količina tog dobra.
Mnogi autori su pretpostavljali da će sistem vrednosti tradicionalnih društava konvergirati ka sistemu vrednosti modernih društava, onda kada se uvedu institucije tržišta, i demokratije. Kako je iskustvo pokazalo, realnije je pretpostaviti da dolazi do vrednosnog sinkretizma, odnosno krosvergiranja u toku procesa tranzitiranja tradicionalnih društava ka modernim društvima.
2. PROIZVODNJA DOBARA Seljačka društva se nazivaju i “društvima uzajamnog nepoverenja” prema onima koji nisu članovi grupe, koje se formira kao posledica neprestane borbe članova tog društva oko raspodele retkih resursa.
3. ETIKA  Kada je u pitanju proizvodnja dobara, etika je distributivna. Vremenom, ljudi su počeli da pridaju veću važnost vrednostima koje su „promovisale prilagođavanje ograničenjima i svim opasnostima sredine – a to su vrednosti konzervatizma i hijerahije.
4. UPRAVLJANJE Kada je u pitanju odnos prema autoritetu, tradicionalna društva se uvek opredeljuju za vođstva koja su vremenski limitirana i koja ne predstavlju strukturalno rešenje problema. Seljačka društva nisu u stanju da delegiraju nekom autoritet, već se pre opredeljuju za autoritet koji je formiran van zajednice, budući da sebe posmtraju delom neke veće društvene zajednice.

Reklo bi se da je važnije za koga je neko (pripadost nekom kolektivitetu određuje pojedinca), nego kakav je neko zaista. U takvom sistemu, pojedinac ne poseduje svest o ličnoj odgovornosti, već je za sve odgovoran neki „kolektivitet“, grupa kojoj pripada, porodica, škola, stranka i slično, koja propisuje apsolutne kriterijume o tome šta je dobro, a šta je zlo.

5. RUKOVOĐENJE Srodničke veze su izuzetno značajne u tom pogledu što su u stanju da pojedinca učine manje zavisnim od onoga što mogu da mu ponude institucije Socijalna struktura je segregirana, u smislu da svaki pojedinac, u ekonomskom i socijalnom smislu, biva uglavnom orijentisan na komunikaciju unutar grupe čiji je član (porodica, partija, religiozna grupa), te da se na taj način svaka vrsta onoga što je dogovoreno sprovodi isključivo „neformalnim putem“, putem „neformalnih ekonomskih i socijalnih institucija“.
Kao osnove regrutacijskih obrazaca pojavljivale su se rođačke veze i prijateljstva, što je van tog kruga ličnih odnosa ostavljalo one koji su imali kvalifikacije. Izvršavanje ugovorenih obaveza se efikasnije obavlja neformalnim mehanizmima, kao što su “čuvanje obraza”.
Takva vrsta napora da se “sačuva obraz” ukazuje na potrebu pojedinaca da više značaja pridaju onome što pričaju, nego onome što rade, odnosno eksplicitnim i deklarativnim načinima izražavanja svojih uverenja, nego svojim stvarnim uverenjima iz kojih proishode i činjenja koja mogu biti i sakrivena od pogleda okoline, i shodno tome, i van dometa donošenja suda grupe.

Dublji nivo analize, zapravo, pokazuje da su promene ekonomskog sistema razumevane kao promena sistema vrednosti na eksplicitnom nivou, dok su se načini reprodukovanja tih novih sistema i dalje, uglavnom, odvijali shodno ritmu implicitnih vrednosti. Sagledavanje implicitnih vrednosti, od tradicionalnog društva, predindustrijskog i industrijskog, važno je sa stanovišta sagledavanja razumevanja distance koja postoji, eksplicitnog i implicitnog načina ispoljavanja vrednosti. Razumevanje prirode te distance, kao i korena te distance, omogućava i upravljanje njom.